Михајловићева: Србија енергетски стабилна, требало би да разговарамо о свим енергетским изворима

СрбијаРеално/БЕОГРАД/18.11. – Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је да је снабдевање енергијом и енергентима у Србији стабилно, упркос кризи на европским и светским тржиштима.

Она је за ТВ К1 рекла да је Србија енергетски стабилна и да у резервама има довољне количине нафте, нафтних деривата и других енергената.

„Имамо и имаћемо до краја зимске сезоне довољно електричне и топлотне енергије и нафте и гаса. Погледајте шта се у Европи дешава од марта ове године. Цене гаса и угља су високе, цена гаса на данашњи дан је близу 1.000 евра за хиљаду кубних метара, што је неколико пута више у односу на прошлу годину. Пуно је разлога због којих имамо енергетску кризу у целом свету, која је настала због раста тражње, проблема са ЛНГ терминалима, али и политике. Енергетика је одувек била повезана са политиком и економијом и због тога је јако важно да ли имате довољно новца да остварите набавке и да будете мудри приликом планирања. Србија јесте енергетски стабилна, не кажем да смо потпуно безбедни, али смо остварили стабилност. Преговараћемо са руском страном о набавци гаса за наредних 10 година, тренутно процењујемо количине које ће нам бити потребне“, рекла је она.

Михајловићева је истакла да је Србија обезбедила енергетску стабилност током енергетске кризе, али да мора да улаже средства у проширење Банатског Двора и изградњу новог складишта гаса.

„Чим будемо потписали уговор, имаћемо стабилно снабдевање гасом, али истовремено морамо да проширимо капацитете Банатског Двора и да изградимо ново складиште како бисмо обезбедили најмање један месец сигурног снабдевања који нас осигурава од потенцијалних будућих криза. Недавна хаварија у Бугарској је показала колико је питање енергетске безбедности значајно”, рекла је она.

„Најбитније је да ми будемо безбедни, није питање само домаћинстава, него и привреде. Желимо и гасне електране, и стално су нам потребне резерве. Европа се готово окренула гасу, постала зависна, и цена електричне енергије је зато порасла, а не због карбон такси. Ми свакако морамо да размишљамо о томе како да и 2050. будемо енергетски безбедни, јер ћемо морати да изађемо из угља, колико год било опструкција. То није питање зелене агенде, него нећемо имати довољно угља, а алтернатива је увоз или да користимо катастрофални лигнит. У сваком случају, цена производње електричне енергије је јако висока и морамо да излазимо из ТЕ и да се окрећемо другим изворима, пре свега ХЕ, соларним, гасним и ветроелектранама, али би требало да разговарамо и о нуклеарној енергији“, рекла је она.

Она је истакла да је учешће Србије у изградњи нуклеарних електрана у земљама у окружењу за сада само идеја, али да је неопходно да се разматра и тај извор енергије, нарочито јер се, од када је донет закон којим је успостављен мораторијум на развој нуклеарних електрана пре више од 25 година, много тога променило, пре свега су напредовали технологија изградње и безбедносни системи, и овај извор енергије је актуелан, па свакако би о томе требало да се разговара.