Русија неће стати док Украјина не постане војно неутрална

СрбијаРеално/Београд/02.03.22. – Руски безбедносни интереси су такви да Русија неће стати док се не постигне решење које предвиђа да Украјина буде војно неутрална земља, попут Финске, каже некадашњи дипломата Владислав Јовановић уз оцену да би такво решење било обострано корисно и уважавало виталне безбедносне интересе Русије, а Украјини истовремено пружало пуну слободу у ширењу односа и пријатељства са другим земљама.

Јовановић оцењује да је садашња ситуација око Украјине неодржива и да мора што пре да се превазиђе на обострано користан начин.

”Да ли ће данашњи преговори или који буду настављени довести до тога сада или касније, остаје да се види, али чињеница је да Украјина као независна земља не може да постигне више од пријатељства са западним силама и земљама које је окружују. Зато је нужно да буде војно неутрална као што је то Финска”, каже Јовановић за Тањуг.

Наглашава да би било добро да што пре постигне договор и избегну непотребне жртве, а натегнути међународни односи врате у нормалне оквире јер сада, каже, не воде добру и представљају опасност за мир.

”Сада ће коначно решење морати да крене од уважавања виталних безбедносних интереса Русије који се не смеју и не могу угрожавати разним опасним геополитичким комбинацијама од стране Америке и запада”, истиче Јовановић.

Напомиње да је Украјина блиска и важна земља за Русију, њену историју и њено постојање,а да је после преврата у Мајдану кренула путем изазивања и претварања Украјине у ”бастион непријатељства” према руским безбедносним интересима.

”То је игра са ватром коју није ниједна средња и мала земља не би смела себи да допусти јер то води у велику неизвесност са последицама које се не могу увек предвидети””, оцењује Јовановић.

Истиче да је за Русију апсолутни приоритет сигурна безбедност и одбрана од опасности ако би, каже, НАТО примила Украјину, Грузију, Молдавију, како се наговештава, што Јовановић види као отворене позиве НАТО-а на рат према Русији.

На питање колико је ова ситуација опасна за Србију која је под притиском запада да уведе санкције Русији и од које се очекује да у Генералној скупштини УН гласа за Резолуцији УН о агресији Русије против Украјине, Јовановић каже да се претње, које се могу чути да би због неутралне позиција Србија могла имати одређене последице односе на отежавање даљег уласка у ЕУ, ”на климавим ногама”.

Наводи да ЕУ није понудила Србији чланство под једнакм условима као што је понуђено другим чланицама што, каже, значи да се Србија позива да уђе у ЕУ у својим уставно дефинисаним границама и да уместо тога нуди улазак без Kосова и Метохије.

”Могу због силе коју имају и средстава притисака, утицања и припрећивања да се надају да би Србија могла да им изађе у сусрет и убрза пут ка чланству без KиМ, али то је рачун без крмчара и то се неће десити. Зашто би Србија била једина у историји међународних организација да уђе у ЕУ под нижим условима него друге земље. То је увредљиво и против међународног права”, каже Јовановић.

Верује да ће се Србија одупрети таквим притисцима јер је, каже, генетски независна и слободарска земља која никад није пристајала на било каква понижења.

”Још мање је пристајала да буде члан војног савеза у време мира, то је била само у време одбрамбених ратова. То је чини другачијом од других у региону и то би те земље и велике силе требало да уваже јер земља са таквом политиком никада не представља претњу другима”, наводи некадашњи амбасадор.

На питање може ли украјинска криза да утиче на ситуацију око KиМ, па и Републике Српске, Јовановић упозорава да ће притисци бити све отворенији и непринципијелнији, пре свега према Републици Српској која је, каже, жртва непримењивања Дејтонског мировног споразума.

Према његовим речима, тај споразум се ”одроњавао” тиме што су разни међународни представници у БиХ одузимали надлежности Републици Српској, а циљ те политике је, каже, да ентитети временом изгубе суштински разлог постојања и сведу се на административне провинције.

‘То је неприхватљиво за српски народ у Републици Српској и требало би да се политика која је супротна Дејтонском споразуму напусти и замени политиком контаката, сарадње и кооперацију у оквиру тог споразума”, наводи Јовановић.

Говорећи о захтеву Приштине за хитним чланством у НАТО и подршци коју добија са разних страна, Јовановић каже да су Приштина и њени савезници направили погрешан корак који је веома ризичан и непредвидљив уз подсећање да је Србија у Генералној скупштини УН примљена консензусом и у републицким границама које укључују и KиМ.

”Ми смо матична држава, без нашег пристанка не могу ништа да ураде, ако и ураде то је безвредно”, уверен је Јовановић.